Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Carine i uvozni režim". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


SEMINARSKI RAD
Predmet: SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE
CARINE I UVOZNI REŽIM
Beograd, mart, 2010.
SADRŽAJ
UVOD………………………………………………………………………………………3
1.CARINA………………………………………………………………………………….4
2.PODELA CARINA…………………………………………………………………...…7
2.1.Carine prema pravcu kretanja robe………………………………………….….7
2.2.Carine prema načinu obračunavanja i naplate……………………………….….8
2.3.Carine prema karakteru trgovačkih odnosa sa inostranstvom………………..…8
2.4.Carine prema visini opterećenja proizvoda iz određenog područja ili destinacije……………………………………………………………………..…….9
2.5.Carine prema njihovoj osnovnoj ekonomskoj funkciji…………………………9
3.ULOGA CARINA U PORESKOM I PRIVREDNOM SISTEMU…………………11
4.ELEMENTI CARINE……………………………………………………………….…11
ZAKLJUČAK………………………………………………………………………….…14
LITERATURA……………………………………………………………………...……15
UVOD
Spoljno trgovinska razmena, kao oblik međunarodne podele rada, se sve više proširuje, međunarodni ekonomski odnosi produbljuju, a svetska trgovina postaje značajan činilac razvoja nacionalnih ekonomija. Robna razmena se odvija po određenim zakonitostima koje vladaju na svetskom tržištu, bez obzira na ostvaren nivo produktivnosti u proizvodnji. Putem svetskog tržišta ostvaruje se prometni proces gde se upoređuju sve različitosti u uslovima privređivanja na domaćem tržištu. Na međunarodnom tržištu, iako se po pravilu nastupa sa robom koja predstavlja najviši domet upotrebne vrednosti, razlike u stepenu cenovne konkurentnosti su značajne. Savremeno svetsko tržište ima razrađena pravila kako se rešavaju razlike u cenama u robnoj razmeni sa svetom.
Savremeni carinski sistemi poznaju uglavnom uvozne, a manje izvozne carine. Do 1921.god. Kada je usvojena Barselonska konvencija postojale su i provozne carine. Carine su sve do pojave razvijenog kapitalizma imale dominantno fiskalni karakter i predstavljale značajan izvorni prihod države. Međutim, na visokom nivou razvoja međunarodne podele rada, kada je bespoštedna konkurencija neposredno stvarala uslove za polarizaciju svetskih ekonomskih tokova na razvijene i manje razvijene, carina je dobila izuzetno važnu funkciju zaštite domaće proizvodnje. Savremena ekonomska istorija sveta obogaćena je, ne samo saznanjem, već i neposrednim uticajem carine kao glavnog instrumenta za zaštitu nacionalnog ekonomskog prostora.
Do svetske privredne krize 1929.god.carina je bila skoro jedini instrument zaštite domaće proizvodnje. Međutim, značajne promene u shvatanju međunarodnog robnog prometa i nacionalne politike razvoja koje je donela sa sobom, značio je obogaćivanje strategije i taktike ekonomskog zatvaranja nacionalnog prostora. Razvijene proizvodne snage i veoma razgranati međunarodni ekonomski odnosi zahtevali su širok spektar instrumenata za zaštitu industrije i obezbeđenje ekonomskog i društvenog razvoja. Proces društvene reprodukcije je isprepletan nizom zaštitnih mera koje počinju od mera pasivne zaštite, preko instrumenata carinske politike u definisanju uslova privređivanja na unutrašnjem tržištu, a protežu se i do veoma složenih, ali po pravilu strogo poverljivih mera u aktivnoj zaštiti domaće proizvodnje. Najčešći oblici su: spoljnotrgovinska, valutna, finansijska i unutrašnja privredna intervencija.Time je carina izgubila onaj značaj koji je imala do 1929.god., ali ima svoje određeno mesto u zaštitnoj politici koja sinhronizovano sa ostalim instrumentima zaštite, daje pravi efekat.

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]